Samopomoć

Schwartz-ov metod u 4.koraka

Schwartzova tehnika se zove prevencija reakcije, jer uči ljude kako da spreče kompulzivnu reakciju i kako da je zamene novim, konstruktivnijim ponašanjima.

Osnovna ideja metode je da razumevanjem suštine misli i potreba za prisilnim radnjama, osoba uči kako da izađe na kraj s njima i anksioznostima koje uzrokuju OKP. Upravljanje strahom posledično omogućava kontrolu ponašanja, odnosno kompulzija, na novi i efikasniji način.

1:Preimenovanje 

Kritični prvi korak je učenje kako da prepoznate opsesivne misli i kompulzivne nagone u samoj njihovoj suštini. Nad ovim se valja zamisliti, kako biste stekli što bolji uvid u to koji je njihov smisao, šta one, zapravo, jesu. Najbolji saveznik u tome bi bilo takozvano „vođenje dnevnika“ odnosno svakodnevno zapisivanje tipa: «Ova misao je opsesija; ovaj nagon je kompulzivni nagon.» To predstavlja izvesni napor, ali preuzimanje odgovornosti za to šta vam se dešava je prvi korak u postizanju cilja. Cilj prvog koraka je da naučite da pravilno imenujete nametljive misli i nagone kao opsesije i kompulzije i da to radite sa samopouzdanjem. Dakle, to bi se moglo slikovito prevesti u sledeće: „ja ne mislim da su moje ruke prljave, već imam opsesiju koja kaže da su mi ruke prljave“ „Ja ne moram da ih operem, već imam kompulzivnu potrebu za pranjem ruku“. Najbitnije je da ne očekujete da će one volšebno nestati samim tim što ste ih nazvali pravim imenom. Pravo imenovanje služi vam kao prihvatanje čijenice šta opsesivne misli i kompulzivne radnje, zapravo, predstavljaju.

2: Pripisivanje stvarnom uzroku

nakon pravog imenovanja, valjalo bi shvatiti da vi niste vaše opsesivne misli, niti vaša kompulsivna ponašanja. Vaš OKP je vaš problem, problem koji vas sputava da normalno i srećno živite. OKP je vrsta lažnih poruka i prinuda, problem koji je samo deo vaše ličnosti i nikako se ne može generalizovati na vašu ličnost u celini. Cilj je da naučite da odredite pravi uzrok intenziteta misli i kompulzija, kako biste prepoznali da su osećanja i neprijatnosti prouzrokovane biohemijskim debalansom u mozgu. OKP je medicinsko stanje. Unutar mozga leži struktura zvanacaudate nucleus. Naučnici su proučavali tu strukturu i danas se veruje da kod OKP-a caudate nucleus ne funkcioniše dobro. Caudate nucleus je mesto za filtriranje veoma kompleksne poruke koja se stvara u prednjem delu mozga koji nam služi za mišljenje, planiranje i razumevanje. Caudate nucleus i putamen se zajedno zovu striatum i funkcionišu tako što osiguravaju suptilan prelaz s jedne radnje na drugu. Kod OKP- a vidimo problem u tome što je suptilno, efikasno filtriranje i menjanje misli i ponašanja prekinuto kvarom u caudate nucleus-u. Kao rezultat tog kvara, prednji deo mozga biva preaktivan i troši previše energije. Verovatno iz tog razloga ljudi s OKP-om i pomišljaju da nešto “ne valja” s njima. Oni se osećaju kao da moraju da ulažu veliki napor za smenu aktivnosti, međutim pozitivna vest je da se to da popraviti. Štaviše, ljudi sami mogu uticati na popravku ovog kvara. Ovaj korak takođe neće dovesto do oslobađanja od misli i kompulzija, ali će umnogome pomoći, jer najzad shvatate u čemu je problem, a upravo ste obavešteni da taj problem možete sami sanirati.

3: Refokusiranje 

u okviru ovog koraka, počinje pravi posao. U pitanju je uporno vežbanje, jer kao i u drugim bitnim aktivnostima, ni ovde “bez muke, neće biti nauke”. Mentalno vežbanje je poput fizičkog. Da biste se refokusirali, potrebno je da uradite sledeće: Sami menjajte brzine. Dakle, sami upravljajte svojim radnjama. Uz trud i obazrivost, preuzećete ulogu onoga što bi nukleus caudatus automatski trebalo da radi.Suština je u shvatanju kada treba prestati s jednom aktivnošću i početi drugu. Početak, kao i svaki drugi, je težak. Ali upornim vežbanjem prekidanja kompulzija, vi ćete vratiti automatizam normalnog smenjivanja radnji u normalni tok. Ideja refokusiranja je da radite oko svojih OKP misli i potreba tako što ćete prebacivati pažnju na nešto drugo. Za početak je dovoljno fokusirati se na nešto drugo u trajanju od nekoliko minuta. Svaka konstruktivna, prijatnja radnje dolazi u obzir. Hobiji su veoma dobri za ovu vežbu, posebno ako uključuju i fizički i mentalni angažman. Kada se misli i kompulzije pojave, pomozite sebi tako što ćete odlučno reći “Upravo doživljavam svoj OKP problem, odlučan sam da ga zamenim drugom aktivnošću”. Bitno je da se trudite da ovu drugu aktivnost produžavate. U početku ona može biti kratka, neka traje i nekoliko minuta. Međutim, potrudite se da se njome bavite u trajanju od petnaestak minuta. U svemu ovom vam može pomoći vođenje dnevnika, u kom ćete zapisivati koliko uspešno ste se odupreli radnjama, na koji vremenski period ste to učinili, kada ste omanuli i zašto. Ukoliko omanete, ne posustajte. Svi grešimo, i greške su sastavni deo života. Promena je proces u kom se mora biti uporan.

4: Reevaluacija

u prethodnim koracima ste preimenovali problem, shvatili njegove uzroke i odlučno počeli da mu se suprotstavljate. Upornost i istrajnost su od esencijalnog značaja u prethodnim koracima. Kao rezultat toga vi počinjete da vršite reevaluaciju (da na novi način ocenjujete i procenjujete sopstveni problem). Drugačije mislite o svojim opsesivnim mislima i kompulzijama. Ukoliko ste adekvatno prošli prva tri koraka, sada ste u stanju da pridajete sve manje važnosti vašim OKP potrebama.

Izvor:Danas

  

Dzefri Svarc-Blokiran mozak

Pročitajte online 

Me & My Buddy, OCD

Univerzalna istina

Prisilne misli imaju kontrolu nad vama jer osecate otpor prema njima I zelite da nestanu.Onog momenta kada prestanete da ih ‘odbijate’ I prihvatite ih kao deo vas,one ce izgubiti moc koju imaju nad vama.(pod prihvatanjem se ne podrazumeva da kazete ‘ok prihvatam ih’ vec da ih zaista prihvatite)

OKP koristi 2 vrste oruzja da bi se ‘hranio’ I vas drzao pod kontrolom:

STRAH

KRIVICA

Dokle god se plasite svojih misli ili osecate krivicu zbog njih,vi cete ih jos vise jacati I one ce se hraniti vasom krivicom I strahom.

Dakle,da bi prisilne misli nestale,morate zeleti da ostanu.

Primena univerzalne istine(odgovor na misli)

PPIVZ odgovor:

1.Prihvatite prisilnu misao

2.Prepoznajte da je nelogicna

3.Iznesite svoje misljenje o prisilnoj misli

4.Verujte svom misljenju

5.Zivite sa nesigurnoscu da ste mozda pogresili

1.Prihvatite prisilnu misao

Nemojte se plasiti prisilne misli,recite sebi da je to OKP

2.Priznajte da je nelogicna

Da je misao logicna ili tacna,ne bi vas mucila,ne biste bili uznemireni zbog nje

3.Iznesite svoje misljenje o prisilnoj misli

Ovo je deo kada ubedjujete sebe da je to OKP

4.Verujte svom misljenju

Ovo je deo kada izmedju dva misljenja OKP I SVOG vi prihvatate svoje misljenje

5.Zivite sa nesigurnoscu da ste mozda pogresili

Ako vam je prisilna misao:’ Ako ne operem ruke,moji roditelji ce umreti’ ,recite sebi da nece niko umreti,ali budite I spremni na to da ste pogresili.Dakle kazete ‘Necu oprati ruke I niko nece umreti.a mozda I hoce,ne znam’ Zvuci tesko,ali tu je odgovor.Vi znate da niko nece umreti.Samo morate navesti svoj mozak da poveruje u to.

Primeri:

Misao: Ako ne cistim kucu 6h dnevno,neko ce umreti

PPIVZ odgovor: Hvala ti,OKP sto me podsecas da ako ne cistim kucu 6h dnevno neko ce umreti,ali ja se ne slazem.Cisticu kucu 1h dnevno,I zivecu sa tim da sam mozda pogresio.

Misao:Ako nagazim na pukotinu na plocniku,neko meni drag ce umreti.

PPIVZ odgovor:Hvala ti,OKP sto me podsecas da ako nagazim na pukotinu neko meni drag ce umreti,ali ja se ne slazem.Nagazicu na pukotinu I zivecu sa tim da bi neko meni drag mogao da umre.

Misao:Ja sam losa osoba jer mi pada napamet da ugusim svoju bebu.

PPIVZ odgovor: Hvala ti OKP sto me podsecas das am losa osoba jer mi pada napamet da ugusim svoju bebu ali ja se ne slazem.To nema veze sa tim kakva sam ja osoba,ja nemam kontrolu nad ovim mislima,I ne zelim da ih sprovedem u delo,nema potrebe da se osecam krivom jer je to samo misao.Zivecu sa tim da sam losa osoba ako imam ovakve misli.

Ono sto vam treba da pobedite OKP

Samopouzdanje

OKP najvise napada kad je samopouzdanje najnize.Kada smo zadovoljni sobom bolje cemo se usprotstaviti mislima I necemo pustiti da nas preplave.

Oprostaj

Moramo biti spremni da oprostimo sebi sto imamo svakakve misli I sto ih pustamo da nas preplave.OKP racuna na to da cemo se iznervirati sto imamo takve  misli I tada crpi najvise energije.

Strpljenje

Prihvatanje univerzalne istine trazi mnogo strpljenja.

Okruzenje

OKP se mnogo lakse prihvata I savladava ako smo okruzeni ljudima koji nas vole I zele nam dobro.Pobrinite se da bude tako.

Izvor

LINDENOVA METODA

Anksioznost ide ruku pod ruku sa OKP-om,a ova metoda pokazala se kao veoma uspesna u lecenju anksioznosti.

PRVA ZAPOVEST

PRESTANITE DA POSEĆUJETE BILO KOJEG DOKTORA NA KOG NALETITE

Ovo možda zvuči jednostavno, ali je veoma, veoma važno. Ovde pokušavamo da uradimo 2 stvari; prvo da dokažemo vašem svesnom umu da vam nije potrebno uverenje od doktora da bi ste ponovo bili dobro, MORATE prekinuti ovaj krug jer je to upravo ono što vas vrti u krugu tako što konstantno podseća vaš podsvesni um da vam je potrebno uverenje. Drugo, potrebno je da "reprogramirate" um da instinktivno (podsvesno) ne traži uverenje
JEDINI način za postizanje ovog je "vežbanje" nove navike. Sve što više svesno sprečavate sebe u potražnji za uverenjem od doktora ili neke druge osobe, sve manje ćete to morati da radite. Uskoro će neurološke staze u mozgu koje stvaraju staro, anksiozno ponašanje biti zamenjene novim navikama.

Onog trenutka kada se osetite anksiozno ili kad vam je loše, uradite nešto drugo za promenu. Pustite glasnu muziku, pevajte uz nju, pričajte s nekim na telefon (ali ne spominjite vašu anksioznost). Radite to sve dok se simptomi ne povuku, ali NE KONTAKTIRAJTE NIKOGA za bilo kakvo uverenje


DRUGA ZAPOVEST

RAZGOVARAJTE SA VAŠIM PSIHIJATROM O IZBACIVANJU LEKOVA IZ UPOTREBE

Anksiozna stanja mogu biti "zaštićena" pomoću lekova. To znači da vaše anksiozno stanje, koje stoji duboko u vašoj podsvesti, može biti sakriveno pomoću vaših lekova, što može umanjiti potencijalnu učinkovitost ovog programa. Da bi ste se u potpunosti otarasili anksioznosti, važno je da vaše stanje ne bude pod uticajem lekova. Ovo ne znači da ovaj program neće uspeti, hoće, samo će možda duže potrajati.

Nikada ne započinjite proces izbacivanja lijeka iz upotrebe bez medicinskog nadzora. Izbacivanje leka iz upotrebe može proizvesti "povratnu anksioznost", međutim, omogućiće vam da se suprotstavite anksioznosti i pobedite je. Korišćenje lekova za kontrolu anksioznosti je isto kao kada bi ste stavili metalnu ploču između vaših nerava i vašeg mozga. Uklonite li metalnu ploču, simptomi se vraćaju.

TREĆA ZAPOVEST

PREKINITE ISTRAŽIVATI VAŠE STANJE

Prestanite sa istraživanjem vašeg stanja, to vas samo udaljava od istine i rešenja.

Samim činom istraživanja vašeg stanja, vi konstantno podsećate vaš podsvesni um da imate anksioznost.

Od sada pa na dalje:
Ne tražite informacije o anksioznosti po Internetu.
Ne kupujte knjige o anksioznosti, niti posećujte biblioteke da bi ste pronašli takve knjige.
Ne pitajte druge ljude o vašem stanju.

Dokažite sami sebi da vam nije potrebno uverenje, jer zato što ste neverovatno jaki, (morate biti jaki da bi ste se izborili sa vašim stanjem – svakim danom postajete sve jači) vi se možete izboriti sami. Razradite ovu novu "ne-istraživanje" naviku, vežbajte je i učinite je instinktualnom.


ČETVRTA ZAPOVEST

KORISTITE SAMO OVU METODU

Koristite samo Linden Metodu! Ne kombinujte je sa nekom drugom metodom terapije; to će samo dodatno zbuniti podsvesni um.

Ovo je veoma važno. MORATE se koncentrisati samo i jedino na ovu metodu. Mnogo ljudi sa anksioznošću probaju mnogo, mnogo tehnika, programa, vežbi, tretmana, medikamenata, terapija, bilo šta na šta nalete…

PETA ZAPOVEST

PRESTANITE DA PRIČATE O VAŠEM STANJU
Prestanite da ulazite u raspravu o vašem stanju sa drugim ljudima tokom razgovora. Ponovo kažem, ovo će samo zbuniti vaš podsvesni um, pri čemu će vaša loša navika opet uskočiti i postati još jača. Morate pokušati i zakopati tu lošu naviku, zaboraviti na nju, oduzeti joj moć.

Kada okončate neku svoju vezu sa drugom osobom i osećate se tužno, koja je najgora stvar koju možete uraditi? Da pričate o toj drugoj osobi! Što pre počnete zaboravljati osobine te druge osobe, kako je izgledala, stvari koje vam je pričala itd… to ćete manje bola osetiti.

Sami sebi nađite najbolji način za sticanje ove navike i vežbajte to. Pričanje o tome kako se osećate će samo dodatno hraniti vašu anksioznost.

ŠESTA ZAPOVEST

NEMOJTE SE OSLANJATI NA DRUGE LJUDE

Nemojte se oslanjati na druge ako imate anksioznost. Oslanjanje na druge ljude vam daje samo privremen oslonac, a morate se suočiti sa situacijom svojom glavom. Niko vam ne može pomoći, SAMO VI SAMI! Prije nego što pokušate kontaktirati nekoga za uvjerenje, STANITE, pomislite da tim korakom samo dodatno hranite vašu anksioznost, sami poradite na ovome. Pronađite tehnike koje vam najviše odgovaraju i URADITE TO!

Vi to možete… razmislite unazad malo, da li vam je iko ikada stvarno pomogao kada ste bili anksiozni? Uklonio simptome umesto vas? NIJE! Vi ste UVEK morali sami da se izborite; sami ste prolazili kroz tu oluju i izbavili se iz nje. Od sada pa na dalje shvatite da vam niko ne može pomoći osim vas samih.. i vi imate moć da to uradite ovog trenutka.

SEDMA ZAPOVEST

NE PRISEĆAJTE SE ELEMENATA VAŠEG ANKSIOZNOG STANJA

Kako se vaša anksioznost povlači, ne prisećajte se, ne zamišljajte, niti razgovarajte o mislima i senzacijama koje ste imali tada. Ako to radite, to će omogućiti vašem umu da se zadrži na tim sećanjima, potrebno je pustiti podsvesni um da zaboravi stare navike. Ako odlučite da pričate o tome kako ste pobedili anksioznost, kada vam bude bolje, uradite to, ali budite površni po pitanju toga. Recite ljudima da ste nekada bili anksiozni, ali ne ulazite u detalje.

OSMA ZAPOVEST

ODVRAĆAJTE MISLI – NEKA TO BUDE VAŠA NOVA NAVIKA – UVEK!

Odvraćanje misli jeste ključ uspeha da bi ste se u potpunosti otarasili anksioznosti. Kada ništa ne radite, onda se vaš svesni um odmara, dosađuje, na taj način vaš um se može ponovo fokusirati na stare anksiozne misli i navike. Neka odvraćanje misli bude vaša nova navika. Ako razmislite malo o tome, ljudi koji vežbaju svakog dana neki sport, koji imaju neki hobi, koji su uključeni u bilo kakvu aktivnost, samo hrane svoje navike. Samo što su njihove navike zdrave, ne-anksiozne navike, odlične za odvraćanje misli.

DEVETA ZAPOVEST

PRESTANITE STAVLJATI ANKSIOZNOST U CENTAR PAŽNJE

Prestanite da organizujete vaše svakodnevne obaveze i aktivnosti u odnosu na vaše stanje. Ne izbegavajte određene situacije kako bi ste udovoljili anksioznosti, jer ako to radite, anksioznost će se udobno smestiti u stolicu u vašem umu gde će sedeti i mučiti vas.

Izvor

STRUČNA POMOĆ

HOMEOPATIJA

Homeopatija je komplementarni način lečenja zasnovan na Prirodnim Zakonima izlečenja, posebno na stavu "slično se sličnim leči". 

Homeopatiju kao racionalni sistem je uspostavio nemački lekar i hemičar Dr. Haneman (Dr. Samuel Hahnemann) krajem 18. veka. Već više od dve stotine godina homeopatija se potvrdjuje i naučno i praktično. To je kako nežan, tako i efikasan deo medicine. Lekovi se spravljaju od prirodnih supstanci i podstiču pacijentovu sopstvenu moć izlečenja.

Homeopatija je veoma logičan, bezbedan i izuzetno efikasan način lečenja. Ona se ne ograničava na otklanjanje simptoma kao cilj "lečenja". Ona pokušava da pronikne do uzroka bolesti, te njegovim ukidanjem da donese izlečenje. Bolest se posmatra kao ukupno stanje duha i tela, a ne kao poremećaj pojedinog organa. Stoga homeopatija ne veruje u davanje leka za svaku pojedinačnu manifestaciju bolesti, već se trudi da pronadje jedan - tzv. konstitucionalni - lek koji će da pokrije i razreši sveukupni pacijentov poremećaj. Ona posmatra čoveka kao celinu a ne fokusira se samo na bolest. 

Homeopatski lekovi se pripremaju na takav način ( tzv. potenciranje ) da je krajnji rezultat beskrajno mala doza koja ne izaziva bilo kakve neželjene efekte, a nemaju ni toksično dejstvo. Stoga su idealni za decu i novorođenčad, trudnice i ostale pacijente koji zahtevaju posebnu brižljivost pri tretmanu.

Nedovoljna obaveštenost pacijenata često dovodi do toga da se ljudi obraćaju homeopatima tek kada bezuspešno potraže pomoć kod različitih specijalista, te izgube dragoceno vreme rešavajući svoju muku neadekvatnim sredstvima. Homeopatija najbolje pomaže u ranoj fazi razvitka bolesti kada je slika jasna i nepomućena neodgovarajućim tretmanom. Upoznajući se bolje sa mogućnostima homeopatskog lečenja pacijenti će biti u položaju da iskoriste sve prednosti takvog načina lečenja. To je glavni razlog postavljanja naše prezentacije na mreži.

REVOLUCIONARNA HOMEOPATIJA

Ovaj pristup se,od drugih načina klasične homeopatije,razlikuje po tome što se koncentriše na mentalno stanje,na ponašanje pacijenta u bilo kojoj tegobi. Čak i u običnoj prehladi ili temperaturi svako od nas će uočiti da se ni dve osobe ne ponašaju na identičan način. Neko je uznemiren i zahtevan,neko miran i pun nade da će uskoro ozdraviti. Takva opažanja su dragocena i nepogrešivo vode iskusnog homeopatu do željenog leka. Prelaskom na ovakav metod lečenja,poboljšali smo naše razumevanje procesa izlečenja i omogućili većem broju obolelih da ostvare ravnotežu i zdravlje.

Izvor

KOGNITIVNO BIHEJVIORALNA TERAPIJA

Kognitivno-bihejvioralna terapija predstavlja psihoterapijski pravac koji akcenat stavlja na značaj koji mišljenje igra u onome što osećamo i kako se ponašamo. Naša osećanja i ponašanja su pod direktnim uticajem našeg mišljenja.

Ova ideja sažeta je u glavnom postulatu na kome počivaju KBT i REBT a to je ideja da ljude ne uznemiravaju stvari same po sebi već način na koji na njih gledaju.

Ukoliko doživljavamo nezdrave emocije kao što su depresija, anksioznost ili bes i ukoliko se ponašamo disfunkcionalno (povlačimo se u sebe ili reagujemo preterano burno), možemo identifikovati razmišljanja koja uzrokuju naša osećanja i ponašanja i naučiti kako da ih zamenimo razmišljanjima koja vode zdravijim emocijama i funkcionalnijem ponašanju.

KBT psihoterapija je zasnovana na kognitivnom modelu emocionalnih reakcija – polazi se od činjenice da naše misli uzrokuju naša osećanja i ponašanja, a ne spoljašnje stvari same po sebi, kao što su ljudi, situacije ili događaji. Ova činjenica svakako je ohrabrujuća jer nam daje prostora da menjamo  način na koji sagledavamo stvari. Na taj način,kroz promenu sopstvenog razmišljanja možemo se osećati bolje.

KBT je terapija sa dugoročnim efektima – ona spada među najefikasnije i najbrže terapije. Prosečan broj susreta koje klijent ima sa psihoterapeutom je oko 16. Drugi oblici psihoterapije, kao što je na primer psihoanaliza, mogu trajati godinama.

KBT podrazumeva zajednički rad psihoterapeuta i klijenta – kognitivno-bihejvioralni terapeut pomaže klijentu da spozna i ostvari svoje životne ciljeve. Terapeutova uloga je da sluša, razume, podučava i ohrabruje, dok je klijentova uloga da govori, uči i koristi ono što je naučio u svom svakodnevnom životu. Krajnji cilj psihoterapije je da klijent postane sam svoj terapeut i da nauči da stečena znanja i veštine primeni u svom svakodnevnom životu.

KBT je strukturisana,direktivna i edukativna terapija – kognitivno-bihejvioralni terapeuti imaju specifičan program rada za svaki susret sa klijentom. U psihoterapijskom radu oni primenjuju specifične tehnike u zavisnosti od problema zbog koga se klijent obratio za pomoć.

KBT je direktivna u tom smislu da terapeut usmerava klijenta u ostvarenju ciljeva koje je on sam postavio. Ipak, važno je napomenuti da terapeut ne govori klijentu šta da radi već ga uči kako da uradi ono što je sebi postavio kao cilj.

Obzirom da KBT polazi od ideje da je većina naših emocionalnih problema i ponašanja naučena tokom života, ona fokus stavlja na učenje klijenta kako da se oduči od obrazaca ponašanja koji nisu dobri po njega. U tom smislu terapeut klijenta uči kako da izgradi zdraviju životnu filozofiju i da se u skladu sa njom ponaša funkcionalnije.

U KBT terapiji klijentima se zadaju domaći zadaci – uloga domaćih zadataka u KBT-u je da se klijenti aktivno uključe u rad na sopstvenim problemima, da ono što su naučili na psihoterapiji, testiraju i primene u svakodnevnom životu, da uvežbavaju nove načine razmišljanja i ponašanja koji će ih dovesti do željenog terapijskog cilja.

Racionalno-emotivno bihejvioralna terapija (REBT) je jedna vrsta kognitivno-bihejvioralne terapije, čiji je osnivač američki psiholog Dr Albert Ellis. REBT je psihoterapijski pristup pomaganja ljudima da promene svoje nezdrave emocije i ponašanja, kroz promenu uverenja i stavova kojima stvaraju neželjena psihička stanja (kao što su panika, depresija, stid, krivica, bes itd). Proces promene je edukativan, u tom smislu da osposobljava klijente da pomognu sami sebi i nauče kako da sami sebi budu terapeut čak i kada više ne idu na terapiju. U procesu učenja klijenata kako da upravljaju svojim mislima, emocijama i ponašanjima, REBT terapeuti koriste brojne psihoterapijske tehnike, uključujući razumevanje životne filozofije svojih klijenata, empatiju i strategije rešavanja problema.

U osnovi REBT-a leži šest osnovnih principa:

Osećamo ono šta mislimo, odnosno mišljenje najviše određuje ljudske emocije. Ne čine nas događaji sami po sebi tužnim, ljutim ili anksioznim, već nas ono što mi govorimo sebi o tim događajima uvodi u naša emocionalna stanja. Na primer: ljudi koji su socijalno anksiozni nisu uznemireni zbog ponašanja drugih ljudi, već sami sebe uznemiravaju govoreći sebi da će ih drugi odbaciti, povrediti ili biti zli prema njima, te da oni ne mogu podneti takvo njihovo ponašanje.

Mi uznemiravamo sebe pogrešnim razmišljanjem. Naši emocionalni problemi uzrokovani su disfunkcionalnim razmišljanjima kao što su preterivanje, crno-belo razmišljanje, pojednostavljivanje, rigidno mišljenje, preterane generalizacije, skakanje na zaključak, itd.

Menjanje našeg razmišljanja promeniće naša osećanja i ponašanja. Pošto nas misli uznemiravaju, neophodno je raditi na promeni naših uverenja o sebi, drugima i svetu.

Iracionalna uverenja imaju različite uzroke. Albert Ellis je često isticao da ljudska bića lako usvajaju iracionalna uverenja. Međutim, iako okolina, kultura i genetika igraju značajnu ulogu u razvijanju iracionalnih uverenja, mi smo ti koji imamo tendenciju da sami sebe uznemiravamo na različite načine povodom raznih situacija koje ocenjujemo kao loše i preteće.

Iako iskustvo iz prošlosti može biti značajno za učenje iracionalnih uverenja, REBT smatra važnim uočavanje načina na koje mi sada uznemiravamo sebe svojim uverenjima. REBT uči klijente kako da otkriju uverenja o sebi, drugima i svetu koja su naučili u prošlosti i procene da li su ona tačna i korisna u sadašnjosti.

Uverenja se mogu menjati. Pošto su ljudi prirodno skloni da razvijaju iracionalna uverenja, menjanje uverenja je nekada teško i zahteva upornost, zbog čega je REBT vrlo aktivna i direktivna psihoterapija.

Izvor

            Kratki test na anksioznost

Da li ste anksiozni (uznemireni)?
Za ovaj test treba uzeti papir i olovku.
Svaki pozitivan odgovor nosi 1 poen.
Saberite poene na kraju testa.
Objašnjenje rezultata se nalazi ispod pitanja.
Pokušajte da budete iskreni koliko je to moguće i da odgovorite bez mnogo razmišljanja.

1. Da li Vam je teško da prestanete da brinete o nečemu?
DA NE

2. Da li vremenski brinete o stvarima kao što je porodica, posao ili škola više nego što ne brinete?
DA NE

3. Da li teško zaspite usled misli koje vam prolaze kroz glavu?
DA NE

4. Da li ste često nemirni i na ivici nerava i kada se ništa naročito ne događa oko Vas što bi moglo biti razlog za brigu i uznemirenost?
DA NE

5. Da li Vam je teško da se skoncentrišete na neki zadatak ili često primećujete da Vam misli odlutaju ili se isprazni glava?
DA NE

6. Da li se često iznervirate ili ste napeti dok se oko Vas nišra konkretno ne događa što bi moglo da opravdatakva osećanja?
DA NE

7. Da li Vam prijatelji i porodica često govore da se suviše brinete o sitnicama, da ste suviše napeti i da treba da se opustite i smirite?
DA NE

8. Da li primećujete da su mišići često napeti ili osećate napetost u mišićima nižeg dela vrata, leđa ili očiju?
DA NE

9. Da li Vam je teško da sedate mirno bez žvrljanja po papiru, prevrtanja nečega u rukama ili pravljenja nekih drugih ponavljajućih pokreta?
DA NE

10. Da li ste nekada primetili da Vam se povremeno znoje dlanovi, imate lupanje srca ili površno, kratko disanje?
DA NE
  
Rezultati testa na anksioznost

*Napomena* Ovaj test NIJE namenjen dijagnosticiranju anksioznosti.
Ovaj test može samo pomoći u identificiranju simptoma anksioznosti (uznemirenosti, strahova) i pomoći pri odluci da potražite profesionalnu pomoć.

Na svaki odgovor sa DA, stavite 1 poen. Pomoću tablice ispod ćete odrediti svoj nivo anksioznosti. Zapamtite da faktori kao što su određene bolesti, upotreba droga, alkohola i kofeina mogu uticati na rezultat testa.
0 poena


Nema simptoma anksioznosti.


1-4 poena


Blaga anksioznost Neka od pitanja na koje ste odgovorili sa DA predstavljaju simptome opšte anksioznosti i druge poremećaje iz ove kategorije. Vaši simptomi uopšteno mogu biti blagi, ali bi bilo korisno da razmislite o problemima za koje ste svesni i razjasnite da li oni prouzrokuju problem i u drugim sferama u životu.

5-10 poena

Ozbiljna anksioznost
Imate mnogo simptoma koji su zajednički za ljude koji pate od opšteg anksioznog poremećaja i drugih poremećaja iz ove kategorije. Brinete se intenzivno, ponekad osećate da nemate kontrolu, i plašite se da će nešto krenuti kako ne treba čak i bez informacija koje mogu to potvrditi. Ukoliko anksioznost uzrokuje stres ili Vam stoji na putu da ostvarite svoje ciljeve, preporučujemo da se obratite za pomoć.

 

Izvor testa