Učestalost poremećaja i način ispoljavanja

Prema M. Ruter, oko 1 % psihijatrijski lečene dece i omladine ispoljava opsesivno-kompulsive simptome patološkog značaja. Do pre samo nekoliko decenija, OKP se smatrao izuzetno retkim problemom, smatralo se da se javlja ređe od drugih psihopatoloških entiteta. Međutim, danas se smatra da je prevalencija OKP-a do 2.5% u ukupnoj populaciji. Kada bismo sumirali šta kažu različita istraživanja po pitanju učestalosti OKP-a, dobili bismo cifre koje se kreću od 1-4% u ukupnoj populaciji. 

Način ispoljavanja: U ranom detinjstvu, približno oko treće godine života se spontano u dečijem razvoju javljaju različiti obredi i rituali, posebno oni vezani za uspavljivanje. Uspavljivanje za dete ima značenje privremenog odvajanja od majke. Budući da je dete malo i poprilično zavisno od majke i njenog prisustva u tom životnom periodu, ono spontano traži rituale koji bi ga umirili. Dakle, u pozadini ovih rituala leži strah od odvajanja i/ili strah od smrti.Preternao nestrpljivi, plašljivi roditelji (pa i buduće bitne figure u dečjem razvoju) mogu da nameću jaka i kruta ograničenja detetu (što verovatno potiče iz njihove težnje ka savršenstvu). Budući da neki roditelji i sami uživaju u obredima pred uspavljivanje (pričanje priča, maženje deteta, pevanje pesmica), iz tih razloga mogu (uglavnom iz najboljih namera) vezati dete za za ovaj način ponašanja i učvrstiti ili usloviti prisilne radnje. Ukoliko se u ovom ranom periodu rituali uspostave kao funkcionalno sredstvo odbrane od neprijatnosti, straha od odvajanja ili napuštanja ili smrti, ne čudi da sa usložnjavanjem zahteva koje život nosi, naučeno ponašanje nastavlja da perzistira. Kako se život usložnjava i pojedinac sazreva, njegove kompulzije mogu pratiti trend razvoja i ustaliti se kao čvrsti obrasci izbegavanja neprilika, strepnje, negativnih osećanja, poljuljane slike o sebi i slično. Ti obrasci i rituali obično idu “ruku pod ruku” sa željom za savršenstvom i sumnjom da je savršenstvo moguće dostići.

Opsesivno–kompulsivni poremećaj jednako se često javlja i kod muškaraca i kod žena i vrlo često se nalaze izražene perfekcionističke osobine u ličnosti ovih pacijenata. Početak je obično u detinjstvu, negde oko desete godine ili ranom odraslom dobu u srednjim dvadesetim godinama (najčešće u dvadeset prvoj godini) za oba pola. Nije sasvim neobično da se oboljenje javi i kod deteta mlađeg od pet godina, a kao krajnja granica za prvo javljanje uzima se trideset peta godina (iznimno retko se dešava nakon toga). Prvo javljanje poremećaja kod muških pacijenata je uočeno na nešto mlađem prosečnom uzrastu nego kod žena.

Izvori:Danas,Akademija uspeha