Uzroci nastanka poremećaja

 Glavna tačka spora na temu opsesivno - kompulsivnog poremećaja među stručnjacima jeste da li je reč o psihološkom ili neurološkom poremećaju.

• Psihološki uzročnici - Otac psihoanalitičke teorije Sigmund Frojd uzroke opsesivno - kompulsivnog ponašanja pronalazi u nesvesnim konfliktima koji se manifestuju kroz simptom. Frojd i većina drugih psihoanalitičara prisilna ponašanja vide kao posledicu psihičkih činilaca koji deluju u okvirima porodične sredine i određene kulture. Kognitivno bihejvioralna psihologija tvrdi da je reč o modelu ponašanja koje se izvodi da bi se otklonile nametljive misli. Ovi postupci donose samo trenutno i kratkotrajno olakšanje jer se misli uvek vraćaju. Interesantno je da se ponašanje učvršćuje uprkos tome što ničim ne biva potkrepljeno, osim samim trenutnim olakšanjem i smanjenjem stalno prisutne tenzije. Primera radi, misao o  zarazi koja se može steći kontaktom, rukovanjem sa drugim ljudima  stvara tenziju. Tenzija se umanjuje pranjem ruku. Ovo umanjenje tenzije se doživljava kao potkrepljenje (nagrada). E sad, iza ovog može da sledi misao: „Jesam li ih dobro oprao?“ koja ponovo uzrokuje uvećanje napetosti, pa se ruke opet peru. I tako u nedogled. Ciklus se ponavlja onda kada se ponovo javi nova/stara misao o zarazi. Slično kao u fobiji koja može otputovati na sasvim nova mesta i opsesija može naći nova izvorišta. Nakon što sam se rukovao sa njim, dodirnuo sam svoju torbu. Sada je torba mogući izvor zaraze. I, krećemo, nanovo.
• Biološki uzročnici. Neki istraživači su došli do zaključka da je poremećaj rezultat promena u hemijskim procesima koji se odvijaju u telu.
• Nasleđe- Opažena je tendencija da se OCD javlja kod dece čiji ga roditelji imaju, ali je nejasno da li je reč o genetskoj osnovi ili o imitiranju ponašanja starijih članova porodice
• Faktori sredine Jedan broj eksperata smatra da poremećaj nastaje kroz navike u ponašanju koje se stiču vremenom.
• Nedostatak serotonina. Snimci moždanih aktivnosti osoba koje pate od ovog poremećaja upoređeni sa snimcima onih kod kojih to nije slučaj ukazuju na razlike u funkcionisanju, posebno u lučenju neurotransmitera serotonina. Isto tako, uočeno je da pacijenti koji uzimaju medikamente iz kategorije antidepresiva koji uvećavaju nivo serotonina, manje ispoljavaju simptome OCD-a. Serotonin se smatra bitnim u regulaciji napetosti i uznemirenosti, a ima ulogu i u procesu spavanja i pamćenja. Hipoteza je da je kod pogođenih OCD-om serotonin onemogućen da ispuni svoju punu funkciju. Opet, suprotstavljeni tim stručnjaka je došao do zaključka da je pre reč o odgovoru mozga na simptome OCD-a nego o mogućem uzročniku.
• Infekcija streptokokama – rezultati nekoliko studija izvedenih na Univerzitetu Stenford ukazuju na to da se kod nekih osoba OCD možda razvio još u detinjstvu, nakon infekcije beta hemolitičkim streptokoknim faringitisom. Antitela koja se aktiviraju u borbi protiv ovog oboljenja umeju greškom da počnu da se ponašaju kao moždani enzim. Nadalje, ovo kvari komunikaciju između neurona u mozgu, što bi mogao biti izazivač opsesivno-komulsivnog poremećaja. Ovakva i slična tvrđenja ne treba uzimati zdravo za gotovo, već ipak sačekati neku relevantniju potvrdu, mada ne bi bilo loše da se pokažu istinitim, pa bi tako sredstva za prevenciju ovog poremećaja lako mogla da postanu kape, šalovi, topao čaj i antibiotici.
• Perfekcionizam- primećeno je da osobe sa izraženim perfekcionističkim crtama ličnosti imaju jaču predispoziciju za razvoj poremećaj
 

• Faktori rizika
• Porodična istorija- opaženo je da postoji jaka nasledna komponenta kod poremećaja, ali još uvek nije otkriven jedan gen koji bi bio zasigurno bio odgovoran. U avgustu 2007. godine naučnici iz Medicinskog centra američkog univerziteta Djuk u Severnoj Karolini izveli su interesantan  eksperiment. Genetskim inženjeringom uzgojili su belog miša kojem je nedostajao gen nazvan SAPAP3. Eksperimentalni miš je provodio tri puta više vremena u čišćenju i nameštanju dlake od svojih drugara iz laboratorije, povremeno ostajući i u manjku sa krznom zbog toga. Druga grupa istraživača sa američkog Nacionalnog zdrastvenog instituta otkrila je mutacije na ljudskom genu transporteru serotonina- hSERT, istražujući genetsku osnovu u familijama u kojima se učestalo javljao OCD. Studije profesora Rasmusena iz 1994. godine izvedene na jednojajčanim blizancima potkrepile su tvrdnje o naslednoj komponenti poremećaja, ali je opažena i značajna uloga faktora spoljašnje sredine. Problem se još uvek istražuje i pretpostavka o genetskoj osnovi još uvek nije postala punovažna.
• Stresni životni događaji- pod većim rizikom su osobe koje pokazuju tendenciju da burno reaguju na stres. Među ovim burnim reakcijama se, iz nekog razloga, umeju da nađu prisilne misli ili ritualna ponašanja. Neki pojedinci kojima prisilne misli i radnje povremeno navraćaju u život potvrdili su da se dešavalo da u nekim stresnim situacijama dobiju gotovo dramatične razmere. Jedno od objašnjenja leži i u samoj prirodi poremećaja i razlozima zbog kojih se prisilne radnje izvode: Da sve bude u redu. Izgleda da se u teškim vremenima poseže i za tim mehanizmom ne bi li se smanjila tenzija i strepnja.
• Trudnoća- Trudne žene ili novopečene mame su (još uvek nije poznato zašto) pod povećanim rizikom. Prisilne misli u ovim slučajevima uglavnom su vezane za povređivanje svog deteta.

Izvor :Akademija uspeha