Opsesivno-kompulsivni poremećaj (Uvod)

Opsesivno (Opsessio) reč latinskog porekla znači OBUZETOST 

Kompulzija (Compulsio), reč latinskog porekla znači PRIMORAVANJE.

Opsesivno kompulsivni poremećaj (OKP) je poremećaj ličnosti koji karakterišu prisilne misli i ideje koje su često agresivnog ili seksualnog sardržaja (mada ne moraju biti), neprihvatljive su i neobjašnjive osobi koja ih doživljava. 

Nametnute misli, reči i radnje, iako prividno besmislene, imaju cilj da smanje napetost i strepnju na taj način što se popušta pred nečim što je zabranjeno, poriče zabranjeno ili čuva od zabranjenog ili pak, osoba nastoji da kazni sebe što se takvim težnjama i ritualima prepustila.

Iako je je pojedinac svestan apsurdnosti svojih rituala, razvija takav odnos prema njima kao da ga oni štite od prisilnih misli ili od mogućeg lošeg događaja po njega samog ili njegovu okolinu. Često kažu da ako se ne prepuste svojim kompulzijama, veruju da će se nešto strašno desiti njihovim bližnjima, ili da će to biti veoma opasno po njihovo zdravlje.

Izvor:Danas

Šta se dešava kada ste pod stresom?

Kada ste pod stresom, telo reaguje kao da ste u opasnosti. Hormoni ubrzavaju rad vašeg srca i teraju vas da dišete brže, dajući vam više energije.
Stres ponekad može biti normalan, pa čak i koristan: on pomaže kada treba naporno da se radi i brzo reaguje. Na primer, može da vam pomogne da pobedite u trci ili da završite važan posao na vreme.
Ako se, međutim, stres javlja često, ili traje suviše dugo, to može imati loše posledice po organizam. Stres može oslabiti imuni sistem, što otežava telu da se bori protiv bolesti. Osobama koje već imaju zdravstvene probleme, stres može da pogorša stanje. Može vas učiniti nervoznim, napetim ili depresivnim. Ljudi pod stresom često imaju problema sa partnerom, osobama u neposrednom okruženju, na poslu ili u školi.
Kako stres utiče na telo?
Uobičajeni simptomi stresa:

• ubrzan rad srca
• urzano disanje
• glavobolja
• ukočen vrat
• bol i ukočenost u ramenima
• bol u leđima
• pojačano znojenje
• znojenje dlanova
• problemi sa stomakom
• mučnina ili proliv
• problemi sa spavanjem

Šta možete da uradite protiv stresa?
Možete naučiti načine da upravljate stresom:

• Saznajte šta je uzrok stresa u vašem životu.
• Potražite načine da smanjite količinu stresa.
• Naučite načine da se oslobode stresa ili da smanjite štetne efekte.

Kako saznati svoj nivo stresa?
Ponekad je jasno odakle stres dolazi. Uzrok stresa mogu biti velike životne promene, kao što su: smrt voljene osobe, ženidba, dobijanje deteta, preseljenje, promena škole, promena radnog mesta, elementarne nepogode...
Često ne može biti jasno zbog čega ste pod stresom. Važno je da shvatite šta je uzrok stresa. Svako reaguje različito na stres. Vođenje dnevnika i zapisivanje dnevnih ili ključnih događaja i aktivnosti može da pomogne. Kompjuter, laptop ili običan papir - može vam pomoći da zapišite kada se nešto dogodilo, a da ste pod stresom. Onda zapišite kako ste reagovali i šta ste uradili da biste se nosili sa stresom. Vođenje dnevnika stresa može vam pomoći da saznate šta je uzrok vašeg stresa i koliki intenzitet stresa osećate. Tada možete da preduzmete korake za smanjenje stresa i promenite ponašanje kako biste smanjili količinu događaja koji su po vas stresni.
Kako možete izbeći stres?
Stres je neminovnost života za većinu ljudi. Ne možete se potpuno osloboditi stresa, ali možete tražiti načine da ga smanjite i da se borite protiv njega.
Neki od načina za izbegavanje i ublažavanje stresa:

• Potrebno je bolje organizovati svoje aktivnosti i pravilnije iskoristiti vreme koje imate na raspolaganju.
• Ako napravite raspored rada ili plan, uradićete više sa manje stresa.
• Razmislite o tome koje su stvari najvažnije, pa njih stavite na prvo mesto.
• Neke obaveze koje nisu hitne odložite za drugi dan ili drugo vreme.
• Pronađite bolje načine da se nosite sa obavezama.
• Pogledajte kako reagujete na stres pa promenite svoje navike.
• Budite iskreni prema sebi kako biste videli šta funkcioniše a šta ne.
• Razmislite o drugim stvarima koje mogu da se rade bolje.
• Vodite računa o sebi.
• Često se i kvalitetno odmarajte.
• Jedite redovno više puta dnevno i jedite više voća i povrća.
• Nemojte pušiti ili smanjite broj popušenih cigareta.
• Ograničite količine popijenog alkohola ukoliko pijete.
• Isprobajte nove načine razmišljanja: kada uhvatite sebe da počinjete da brinete, pokušajte da zaustavite misli i krenite ispočetka.
• Ne menjajte stvari koje ne možete promeniti i nemojte se zbog toga nervirati.
• Naučite da kažete "ne" nekim ljudima i nekim obavezama

Izvor